Hapkikwan je borilačka veština koju je 1994. godine, nakon punih 20 godina staža u raznim borilačkim veštinama, osmislio prof. dr Boris Krivokapić.
      Mada ima niz karakternih osobenosti, HAPKIKWAN je najbliži hapkidou, koji je poznat kao jedan od najkompletnijih i najefikasnijih sistema samoodbrane.
      Smisao vežbanja Hapkikwana su ovladavanje superiornom veštinom samoodbrane i skladan duhovni i fizicki razvoj, a ne sportska borba (kao što je to slučaj u tekvondou, džudou i sl.).

      Kao što se može naslutiti, Hapkikwan se u osnovi najviše naslanja na korejski hapkido, čak bi se moglo reči da predstavlja jednu njegovu školu.

      To se uostalom vidi i iz naziva koji je vrlo sličan, osim što umesto "puta" ("do") pominje "škola" ("kwan"). Na taj način mogli bismo reči da Hapkikwan u slobodnom i prilično pojednostavljenom prevodu znači "škola uskladivanja energije" ("hap"-harmonija, "ki"-kosmička energija, "kwan"-škola).

      Mada je, prema tome, samo jedna od škola hapkidoa, Hapkikwan ima svoje osobenosti. On, pre svega, ne ukljućuje sve elemente tradicionalnog hapkidoa. Tako se npr. ne vežbaju neka egzotična oružja, a takode koristi se nešto manji repertoar tehnika (tradicionalne škole hapkidoa insistiraju na desetinama načina odbrane od istog napada, što ima za posledicu da se govori o preko 3.800 tehnika, što je previše za običnog čoveka, a često i nepotrebno).

      S druge strane, u hapkikvanu se (za razliku od tradicionalnog hapkidoa) ući, pored ostalog, odbrana od vatrenog oružja, upotreba svakodnevnih predmeta za odbranu (olovka, kišobran, torba, ključevi i slično). Pažljivi posmatrač naći će u njemu i neke tragove drugih veština pre svega džudoa, džu-džicua, kung fua, ali i samboa (ruska borilacka veština i borilački sport), pa i boksa.

   
 

B. Krivokapić, Tanzanija 1995. g.

   

Boris Krivokapić, udarac nogom nazad u skoku iz okreta. Kraljevska palata
Ch'angdokkung, Seul, J. Koreja, 1994. g.